Kako je nastala urološka ordinacija Potencijal

Dr Gordan Popović kreće sa privatnom lekarskom praksom još početkom devedesetih godina. Osniva svoju lekarsku ordinaciju u vreme kada su u našoj zemlji privatne ordinacije bile prava retkost. Odlučuje se na taj potez sa ciljem da stvori uslove u kojima će moći da pomaže ljudima koji imaju problema sa seksualnom funkcijom-naričito kada su u pitanju impotencija i problemi sa prostatom.
 

U to vreme muškarci koji su imali poteškoća sa potencijom praktično nisu imali kome da se obrate. Lekara koji bi se bavili isključivo pitanjima impotencije tada nije bilo (ili se za njih nije dovoljno znalo), tako da su ti ljudi bili prepušteni sami sebi i u situaciji da pokušavaju da se leče sumnjivim preparatima i metodama. Mnogi od njih su tražeći pomoć dospevali i do različitih seoskih "vračara" i "magova".
 

Jasno je da se od impotencije ne umire. Čak ne postoje ni neke ozbiljne tegobe. Zbog toga, pokušaj Dr Popovića da se posveti ovoj oblasti radeći u nekoj od državnih zdravstvenih ustanova bio je unapred osuđen na neuspeh jer su bolnice i domovi zdravlja bili preopterećeni bolesnicima ozbiljno narušenog zdravlja.

Sa druge strane, pacijenti koji bi i stigli do lekara žaleći se na problem sa impotencijom, obično su nailazili na neodgovarajući prijem. To se dešavalo iz neznanja šta bi radili sa takvim pacijentima, a i zbog neshvatanja značaja potencije za svakog muškarca. Tako se tada (a i dan danas, samo ređe) dešavalo da lekar pokušava da celom problemu prida šaljiv ton i da neubedljivo teši pacijenta rečima "ma nije ti ništa, desilo se slučajno", ili "šta bi hteo, u tim godinama pa misliš na one stvari".
 

Koliko je neprimereno pominjanje godina tj. životnog doba pacijenta kada je seks u pitanju treba ilustrovati činjenicom da su najmlađi pacijenti POTENCIJALA imali 16-17 godina, a najstariji 92. 
 

Dakle, jedina mogućnost da se na pravi način pomogne ljudima koji imaju problem sa potencijom bilo je otvaranje privatne ordinacije i potpuno posvećivanje toj oblasti.